Ima već tri dana da živimo u kaosu. Stigao nam je namještaj za Adijevu sobicu. Idea je bila složiti ju odmah čim stigne, ali ne ide to tako, barem ne kod nas. Konstantno nam nešto nedostaje, ili vremena ili volje i na kraju bušilica za zid. Naravno za bušilicu smo shvatili da nam fali onoga trenutka kada smo imali i vremena i volje. Razmišljam kako je to tako sa svime u životu, moraju se stvari poklopiti. Kako me trenutni nered iscrpljuje, nisam imala niti ideje niti volje pisati. Nikako da si sastavim misli, osim nabrajanja što sve moram odraditi u kombinaciji sa zabavljanjem i brigom oko Adia. Mogla bih kriviti loše vrijeme, ali neću ovaj put. Kako se sve poklopilo Luka je krenuo slagati korpuse ormara i stao na policama. Adiu se spava, a treba mu mir i tišina. Tako je ostalo na prvoj polici. Ipak se nije još sve poklopilo, zaboravili smo faktor umorni Adi.
Probudilo nas je sunce, konačno sunce!!! Adi se budi, Luka ga preuzima, bar dok ne ode na posao. A ja pokušavam nadoknadit noćno spavanje što je više moguće. Probudi me slatki zov moga Adia, Luka ga drži i gledaju me tako dok se ja vraćam u dan. Krenemo tako Adi i još snena ja u našu dnevnu rutinu,a ja i dalje ne znam što bi prije. Nakon hranjenja, igranja i vježbica, počinjem prebirati po stvarima ne bi li se podsjetila što sve imam i smislila kako ću ih organizirat. Već osjećam da sam u velikoj napetosti. Treba mi mir. Tako odlučim idemo nas dvoje prošetat , godit će i meni i njemu.
Šećemo se i samo se gledamo. Šećemo polako. Uživamo u još malo svježeg jutarnjeg zraka prije nego ugrije sunce. Asfalt, već ugrijano isparava toplinu. Sunce se zrcali s obližnje parkiranih autiju. Buka radova se čuje. Neki put i pozadinska buka pomogne raščistiti misli. Kako smo se vratili u stan zaspao je i ja sam imala trenutak za sebe. Odlučila sam ne radit ništa osim sjedit u tišini. Disati i samo sjediti u tišini. I taj detalj je napravio razliku. Taj momenat je preokrenuo moj dan i moja tri prethodna dana. Detalji stvarno čine razliku. Kao što u prostoru sitni detalji čine veliku razliku, tako i sitni momenti koje radimo za sebe čine razliku. Ne moram sve danas napraviti, pomislila sam. Krenut ću jedno po jedno pa kad završim ,završim. Složila sam robicu po veličini i odlučila napraviti pauzu za pisanje. Jer detalji čine razliku, oni sitni mali momenti u danu koji me rasterete i ispune kako bi se vratila sebi. Adi još spava, idem dalje slagati sad puno mirnija i ispunjena.
